Trenutni zakonski okvir za VI u Srbiji još uvek je u povoju. Iako ne postoji sveobuhvatan zakon koji reguliše ovu oblast, pojedini aspekti VI obuhvaćeni su postojećim propisima o zaštiti podataka, elektronskom poslovanju i intelektualnoj svojini. Međutim, rastuća primena VI tehnologija u različitim sektorima nameće potrebu za detaljnijom regulativom koja bi adresirala specifične izazove i rizike.

Istorijski kontekst razvoja VI u Srbiji

Razvoj veštačke inteligencije u Srbiji počeo je još 1980-ih godina na univerzitetima i istraživačkim institutima. Međutim, tek u poslednjih nekoliko godina dolazi do značajnijeg napretka i primene VI u privredi i javnom sektoru. Ovaj ubrzani razvoj doveo je do potrebe za regulatornim okvirom koji bi pratio tehnološke inovacije.

Ključni aspekti postojeće regulative

Trenutno se primena VI u Srbiji indirektno reguliše kroz nekoliko zakona:

• Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

• Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju

• Zakon o informacionoj bezbednosti

• Zakon o autorskom i srodnim pravima

Ovi zakoni pružaju određeni nivo zaštite u oblasti prikupljanja i obrade podataka, sajber bezbednosti i intelektualne svojine, ali ne pokrivaju sve specifičnosti VI tehnologija.

Izazovi u regulisanju VI

Regulisanje veštačke inteligencije nosi brojne izazove:

1. Brzina tehnološkog razvoja često prevazilazi sposobnost zakonodavstva da ga prati

2. Potreba za balansom između podsticanja inovacija i zaštite prava građana

3. Etička pitanja vezana za autonomno odlučivanje VI sistema

4. Odgovornost za štetu nastalu usled odluka VI

5. Zaštita privatnosti i sprečavanje diskriminacije u algoritmima VI

Inicijative za regulisanje VI u Srbiji

Vlada Republike Srbije prepoznala je značaj regulisanja VI i pokrenula nekoliko inicijativa:

1. Formiranje radne grupe za izradu Strategije razvoja veštačke inteligencije

2. Saradnja sa međunarodnim organizacijama poput OECD-a i EU na razvoju etičkih smernica za VI

3. Organizovanje javnih konsultacija sa stručnjacima, privredom i civilnim društvom

Potencijalni pravci razvoja regulative

Budući zakonodavni okvir za VI u Srbiji mogao bi uključivati:

1. Donošenje posebnog zakona o veštačkoj inteligenciji

2. Uspostavljanje regulatornog tela za nadzor razvoja i primene VI

3. Uvođenje obavezne procene uticaja VI sistema na ljudska prava i društvo

4. Definisanje standarda za transparentnost i objašnjivost VI algoritama

5. Razvoj smernica za etičku primenu VI u različitim sektorima

Međunarodni kontekst i usklađivanje sa EU regulativom

Srbija kao kandidat za članstvo u EU prati razvoj evropske regulative u oblasti VI. Evropska unija radi na donošenju Akta o veštačkoj inteligenciji (AI Act), koji bi mogao poslužiti kao model za srpsko zakonodavstvo. Usklađivanje sa EU standardima je ključno za integraciju Srbije u evropsko digitalno tržište.

Uloga akademske zajednice i industrije

Razvoj zakonodavnog okvira za VI zahteva blisku saradnju između zakonodavaca, akademske zajednice i industrije. Univerziteti i istraživački instituti mogu pružiti stručno znanje o tehnološkim aspektima VI, dok kompanije mogu doprineti razumevanju praktičnih izazova u primeni VI sistema.

Zaključak

Regulisanje veštačke inteligencije predstavlja kompleksan zadatak koji zahteva balansiran pristup između podsticanja inovacija i zaštite javnog interesa. Srbija se nalazi na početku ovog procesa, ali pokazuje spremnost da aktivno radi na razvoju adekvatnog zakonodavnog okvira. Uspešna regulativa u ovoj oblasti mogla bi pozicionirati Srbiju kao lidera u regionu u domenu odgovorne primene VI tehnologija.